Pojmovi o zagađenju medijskog okruženja

Razlikovanje pojmova koji se koriste za informaciono zagađenje
Izvor:
UNESKO-v nastavni plan za novinarstvo, „lažne vesti“ i dezinformacije

Složeni pristup dezinformacijama pripremljen za Evropsku komisiju – mart 2018. Izveštaj nezavisne grupe eksperata o lažnim vestima i onlajn dezinformacijama.
Termin „lažne vesti“ nije adekvatan za objašnjavanje obima informacionog zagađenja i dovodi nas u zabludu jer termin prisvajaju oni koji nerado prihvataju svako izveštavanje koje im se čini neprijatnim. Umesto tog termina UNESKO predlaže neke druge izraze za lažne, netačne ili obmanjujuće informacije u poređenju sa proverljivim informacijama koje su u javnom interesu i izvor su autentičnog novinarstva.

1. Dezinformacije: Informacije koje su lažne, netačne ili obmanjujuće i osoba koja ih širi zna da je to tako. Ta informacija je namerno stvorena da naudi pojedincima, društvenim grupama, organizacijama, državi ili profitu.

Primer dezinformacije: Jedan od pokušaja podvale tokom francuske predizborne kampanje bio je stvaranje sofisticirane lažne verzije jednog belgijskog lista sa lažnim člankom u kojem se tvrdilo da je predsednički kandidat Emanuel Makron finansiran od strane Saudijske Arabije

2. Pogrešne informacije: Informacije koje su netačne, ali ih oni koji ih šire veruju da je to istina. Te informacije nisu stvorene s namerom da nanesu štetu.

Primer pogrešne informacije: Teroristički napad na Jelisejska polja u Parizu 20. aprila 2017. generisao je mnogo pogrešnih informacija, kao što je to uobičajeni slučaj u gotovo svim sličnim situacijama. Pojedinci u društvenim medijima su nesavesno objavili niz glasina, uključujući i viest da je i drugi policajac ubijen. Ljudi koji dele ovakvu vrstu medijskih sadržaja retko to čine da bi naneli nekome štetu. Oni su brzopleto reagovali u trenutku, pokušavajući da budu od pomoći, ali nisu pre toga adekvatno pregledati i proveriti informacije koje su podelili.

3. Štetne informacije: Informacije koje se zasnivaju na činjenicama, a zlonamerno se koriste se za nanošenje štete osobama, društvenim grupama, organizacijama ili državi.

Primer štetne informacije: Jedan upečatljiv primer štetnih informacija dogodio se kada su e-poruke Enanuela Makrona „procurele“ neposredno pred izbore. E-poruke su smatrane istinitim-originalnim. Međutim, javno objavljivanje nečijih privatnih informacija nekoliko minuta pre standardnog izbornog ćutanja kao i bilo kakvo izvještavanje neposredno pre glasanja nije korektno jer je „curenje“ bilo tako dizajnirano da izazove maksimalnu štetu kampanji Makron.

Please follow and like us:
Follow by Email
Instagram